Razgovarao: Edin Bajramović
Znate l’ priču o Pepđonović Pavlu? I ja sam je tek ovih dana čuo.
Organizator je Mundijala prijateljstva, koji će ove godine u Ulcinju biti održan peti put.
Pavle Pepđonović (Foto: Mundijal prijateljstva)
Udruženje sportskih novinara Crne Gore kandidovalo je Pavla za Trinaestojulsku nagradu, najvažniju u našem susjedstvu. Upravo danas je 13. juli, Dan državnosti Crne i Gore, što se veže za 1878. godinu kada je na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, i Dan ustanka protiv fašizma u II svjetskom ratu.
Izvolite, druže Pavle.
Čista ljubav
Kako je nastala ova, kako je mi zovemo, sportsko-životna-kulturna misija, to će vjerovatno ostati enigma za mene do kraja života. To je nešto što je teško objasniti, ne postoje riječi kojima to mogu da opišem niti znam odakle mi tolika energija, hrabrost i šta me je ustvari nosilo u svemu tome. To je čista ljubav, čista emocija.
Ulcinj (Foto: Arhiv)
Majstor s mora
Ja sam ’77. godište, preko pokojnog oca sam stekao ljubav prema sportu, posebno fudbalu, a zahvaljujući njemu navijam za Hajduk. Prije rata se nije moglo desiti da Hajduk gostuje u tadašnjem Titogradu, ili u Nikšiću a da nismo išli da ga gledamo. U Split i na Poljud prvi put sam došao sa nepunih devet godina, kada je Hajduk 1987. igrao protiv Waregema iz Belgije u Kupu UEFA. Tako da… Ma, neki danas kažu, pišu, pričaju da je Mundijal prijateljstva projekat?! Ja to ne podržavam i ne priznajem.
Stadion Poljud u Splitu (Foto: Arhiv)
Heroj mog djetinjstva
U svoje lično ime govorim da u glavi nisam imao nikakav projekat. Jedina naša ideja i inicijativa je bila da ostvarimo i otvorimo kontakt sa Ivanom Gudeljom, inače jednim od legendarnih heroja mog djetinjstva i odrastanja tih osamdesetih godina. Vidio sam na YouTube i ostalim društvenim mrežama da je objavljena knjiga „Ivan Gudelj – Hajdučka priča“ i snimljen film o njegovom životu i karijeri. I da on zna gostovati i promovisati knjigu u gradovima širom bivše Jugoslavije. Recimo, u Subotici, Užicu, Skoplju… gdje je Hajduk imao veliku bazu navijača.
Ivan Gudelj u prodoru pored igrača Partizana (Foto: Screenshot)
Al’ jedna poruka mijenja sve
I tako se prvi susret desio u Splitu. Moj prijatelj iz Ulcinja Ruždo Kashodža i ja gledali smo na Poljudu utakmicu Konferencijske lige Hajduk – Villareal, krajem augusta 2022. godine. Poslali smo Ivanu jednu opširnu poruku u kojoj smo se, između ostalog, predstavili, napisali ko smo i šta smo. Gudelj se javio pa je i došlo do tog susreta. Ruždo je 1984. služio vojsku u Splitu i gledao je Hajduk protiv Tottenhama, i još neke legendarne mečeve. Kad smo vidjeli Ivana, rukovali smo se s dvije ruke, nismo mogli doći sebi.
Hajduk – Tottenham 1984. godine – Pešić postiže gol (Foto: Slobodna Dalmacija/Arhiv)
Velika baza navijača
Ručali smo na Klisu, starom gradu iznad Splita. Pitali smo ga koji su to njegovi uslovi da dođe u Ulcinj i da uradimo promociju knjige Hajdučka priča i organizujemo projekciju filma o njemu. Rekli smo mu, što je istina, da je u Ulcinju sedamdesetih i osamdesetih godina bila velika baza navijača Hajduka. Njemu je sve to bilo simpatično, prihvatio je naš poziv i rekao da će doći kao i da nema nikakvih uslova. Samo je rekao da mu, ako možemo, obezbijedimo smještaj, a ako ne možemo da će on platiti, nije problem. Kaže da će donijeti knjige koje će se prodavati, što se proda – proda, što ne proda nema veze, mi nemamo nikave obaveze. Rekao je da nije bio u Ulicnju, najdalje do Bara, pa bi volio da dođe, malo i turistički da upozna te ljude. Skromno i pošteno s njegove strane.
Foto: Arhiv
Kao da će Maradona doći
Vraćamo se u Ulicinj Ruždo i ja iz Splita, bez ikakve vizije, pogotovo ideje da ćemo napraviti nešto što je danas Mundijal prijateljstva. Ali, kada sam ljudima koji pamte to vrijeme spomenuo da smo dogovorili dolazak Ivana Gudelja u Ulcinj na tih nekoliko adresa bilo je oduševljenje kao da ste u Napulju rekli da će se Maradona dići iz groba i doći. Skočili su biznismeni, ugostitelji, ribari, bila je takva euforija koju je teško opisati. Prepoznao sam tu energiju, ja sam “krivac”, priznajem (smijeh).
Pavle Pepđonović i Ivan Gudelj (Foto: Senko Župljanin)
Povedi još dvojicu, trojicu
Često sam na relaciji Ulcinj – Opatija i nazad. Na jednom proputovanju, nazvao sa Ivana petnaestak dana kasnije da se vidimo, na jednom drugom mjestu, u Stobreču. Rekao sam mu da smo najavili njegov dolazak u Ulcinj, da su ljudi oduševljeni i da svi s nestrpljenjem očekuju njegov dolazak. Pitao sam postoji li mogućnost da uz njega dovedemo još dvojicu, trojicu igrača Hajduka. Pitao me koliko je to kilometara, ja sam rekao cirka 400, a onda je on rekao da je to nemoguća misija jer nije mogao da ih okupi ni na svojoj svadbi.
Foto: Mundijal prijateljstva
Moguća misija
Međutim, bio sam uporan. Tražio sam brojeve igrača Hajduka iz osamdesetih godina, Zorana Vulića, Branka Miljuša, Draga Čelića, Ivana Pudara… Skupljao sam hrabrost, pričao sa samim sobom, a prvi kojeg sam nazvao bio je Vulić. Potpuno sam nepoznat, pripremao sam se za vlastito predstavljanje i tako je krenula ta misija. Ma, to je bilo kao da sad ovdje u Ulcinju skočite u Jadransko more i krenete plivati prema Italji. Teško da možete stići.
Ivan Gudelj (Foto: Mundijal prijateljstva)
Večeras je naša fešta
Ali, velika energija je bila važna. Organizovali smo tu prvu manifestaciju koja se zvala Ivanova ulcinjska igra. Jer se film zove Ivanova igra. A naziv Mundijal prijateljstva nastao je pred početak drugog izdanja ulcinjske fešte. Tada je, na prvo okupljanje, došlo više od osamdeset fudbalera van Crne Gore. Plus ovi crnogorski. Blizu 140 velikih fudbalskih imena ex-jugoslovenskog fudbala došlo je u Ulcinj, od toga mnogo njih koji žive u inostranstvu. Od Mehmeda Baždarevića i Faruka Hadžibegića iz Francuske preko Miodraga Kustudića iz Španije do Ljubomira Radanovića iz Belgije.
Mehmed Baždarević i Pavle Pepđonović (Foto: Mundijal prijateljstva)
Rodilo se, valja ga ljuljat’
Taj prvi Mundijal bio je neponovljiv, svi smo bili u šoku, cijela zajednica. Hotelijeri i ugostitelji su se utrkivali kako bi pružili pomoć i podršku. Svaki Mundijal traje tri dana, to su tri noćenja, tri puta po doručak, ručak, večera, niko ništa tu nije naplatio. Zato kažem, Mundijal prijateljstva u ovom formatu napravili su građani Ulcinja. I nije tu bilo podrške državnih institucija niti smo mi bili registrovani, mi nismo ni žiro-račun imali. Bila je to jedna spontana manifestacija. Udarna pesnica Mundijala prijateljstva su i medijske kuće, koje nam od početka pružaju ogromnu podršku, Jednostavno, dogodilo se. (Nastaviće se…)
