Sinoć mi je u goste došao Branko. On je bio protivkandidat Siniši koji je bio odabir njegovog šefa Mileta za predsjednika koji je i moj šef. I koji je moju emisiju iz Federacije BiH katapultirao u Republiku Srpsku. Ja sam mu na tome mnogo zahvalan. U FBiH kažem puno, a u RS mnogo. Jednom mi je Mile sredio i da pričam sa Kustom, i ja sam mu na tome još mnogo zahvalniji.
Branko je odmah pristao da dođe. Pitao me kad ti je to, a ja sam mu rekao sutra. I došao je sinoć. Rekao sam mu – šta ima, a on mi je rekao da nema ništa i pitao me šta ima kod tebe, Đako. Rekao sam, isto, da nema ništa. Šta će bit kad sam tebe zvao.
Kad se upalila crvena lampica na kameri, Branko mi je rekao da mu je drago da je gost. Što? Zar niste… Jeste iznenađeni?, pitao sam ga i da li jeste i da li niste, jer ja često ni ne znam šta pitam. On je je rekao da jeste iznenađen. Na neki način, ko Čola. Mora da mu nije bilo jasno kako to da je našao svoje mjesto preko puta mene nakon što mi je Mile bio gost-domaćin 1.848 puta.
Zvao me Mile u ponedjeljak i rekao da ne može doći u srijedu. PItao me, šta ću, kako ću, koga ću, a ja sam ga pitao mogu li zvati Branka. On je rekao, zovi ga, pa mu surdukni koje nezgodno pitanje.
Kad je rekao da je iznenađen, ja sam rekao da je dobrodošao uvijek i da mi nismo protiv njegove, ove, kako se kaže, partijice. Vidio sam mu u očima da me shvatio. Zna da znam slagati. Pitao sam ga i ko ga je nagovorio da uđe u politiku ovako kako je ušao. On mi je odgovorio da ga nije niko nagovorio. Ja sam shvatio da ne laže. Što kod Mileta kao i kod mene nije slučaj, samo mu ne smijem reći.
Ja kao i obično nisam imao nijedan papir ispred sebe. Ponekad bi bilo dobro da imam papir ispred sebe da pročitam ko mi je gost Jer meni gosta često dovedu a da mene ni ne pitaju. Jednom mi je došla Željka, a ja dogovorio sa Zorom. Jednom mi je bio Savo, a ja zvao Alena.
E, da, sinoć mi je gostovao Branko. Pričao je o svemu, a ja nisam razmišljao niočemu. Samo sam razmišljao kad će proći ova noćna mora i šta se šefu neće svidjeti. Nadam se da emisiju nije niko gledao. Kako što niko ne gleda ni ovaj servis. Ponekad pomislim šta mi je sve ovo trebalo.
Sjetio sam se kad su Suljo i Mujo dva dana čekali četnike u zasjedi. I čekaju oni i čekaju, a četa nigdje. Da im se nije šta desilo?, upita Mujo. Juče sam se jedino tome nasmijao.
